Marokanska kuhinja se odlikuje po sporom kuvanju, začinima i načinu na koji se hrana deli za stolom. Kada planirate put marokanska jela su jedan od razloga zašto su ljudi uzbuđeni, jer se ukusi razlikuju od onoga na šta smo navikli. 

Susret s marokanskom hranom može da zbuni, jer ista reč na meniju može značiti više varijanti, a začini se koriste drugačije nego kod nas. Iskustva putnika ukazuju da je nabolje probati sve postepeno; jedno novo jelo devno. U nastavku su najpopularnija jela marokanske kuhinje i koja ljudi najviše traže kada posete Maroko. 

10 najpopularnijih jela marokanske kuhinje

Kuskus

Kuskus je jedno od onih jela koje deluje jednostavno, ali u Maroku dobija potpuno drugačiji karakter. U mnogim kućama ima status glavnog porodičnog obroka. Osnova su sitna zrna od pšenice koja se obično pripremaju na pari, pa ostaju rastresita i lagana, a zatim se služe sa povrćem, mesom ili samo sa bogatim sosom.

Dobar kuskus obično podrazumeva da se pravi redovno, a ne usput, jer se kvalitet najviše vidi u tome koliko su zrna rastresita i koliko je dobro uklopljen sos. Ukus je prijatan i topao, dobar izbor za prve dane kada ne želite da rizikujete težak obrok. 

Ovo jelo prija ljudima koji vole ručak na kašiku, ali bez previše masnoće. Dobro je i za one koji ne vole previše začina, jer se ukus može držati blagim, dok se jači dodaci često nude sa strane. 

Ako putujete sa decom, kuskus je često sigurna opcija, jer tekstura i ukus nisu jaki. Za one koji izbegavaju gluten, kuskus nije dobar, te je bolje tražiti jela na bazi pirinča, povrća ili mesa bez testa.

Često se služi kao obrok koji se deli, pa je prirodno da ga probate u grupi i da ne naručujete previše drugih teških jela uz njega.

Tajine

Tajine je naziv za posudu i za jelo, pa je to često zbuni. Radi se o sporom kuvanju u keramičkoj posudi sa poklopcem, gde se para vraća nazad u jelo i čuva sočnost. Najčešće dobijate kombinaciju mesa ili povrća, začina i sosa koji se polako razvija, a rezultat je mekan zalogaj i gust, aromatičan umak. Tajine nije nužno ljut, ali je začinjen, što znači da je pun ukusa čak i kada nije pikantan.

Tajine je dobar za ljude koji vole jela koja se dugo krčkaju, poput paprikaša ili gulaša, ali sa drugačijim profilom začina. Prija i onima koji vole sočna jela i hleb uz sos, jer se često jede tako što se umak pokupi hlebom. 

Ako ne volite slatko-slane kombinacije, naručite tajine sa povrćem, piletinom i maslinama, a ne varijante sa suvim voćem. Za one koji ne vole jače mirise, tajine sa jagnjetinom zna da bude intenzivniji, pa su piletina ili povrće bolji izbor. Ovo jelo možete naći u gotovo svakom marokanskom restoranu. 

Pileći Tajine

Pileći tajine je često najlakši ulazak u marokansku kuhinju, jer je ukus poznatiji, a tekstura ujednačena. Piletina se obično kuva sporo sa začinima, često uz masline i limun koji je konzerviran u soli, pa se dobija kombinacija slanog, kiselkastog i aromatičnog. 

U nekim varijantama dodaju se luk i začini koji daju toplinu, ali bez potrebe da bude ljuto. Poenta je u ravnoteži, gde piletina ostaje sočna, a sos gust i mirisan.

Ovo jelo je dobar izbor ako ne volite masnije varijante. Prija onima koji vole jasne ukuse, ali žele da osete lokalni pečat kroz limun i masline. 

Ako ne volite kiselkast ukus, možete tražiti pileći tajine sa povrćem ili blagim sosom, jer nisu sve varijante iste. Za ljude koji su osetljivi na so, masline i konzervirani limun mogu biti jači, napomenite da želite blažu varijantu ili da se dodaci smanje.

Pastilla

Pastilla je jedno od najprepoznatljivijih jela upravo zato što spaja ono što mnogima deluje nespojivo. Radi se o piti od tankog testa koja se puni mesom (često piletinom ili golubom u tradicionalnijim verzijama), jajima i bademima, a zatim se završava začinima i često blagom slatkoćom. 

Poenta nije da bude desert, već da u jednom zalogaju dobijemo slano i slatko uz miris cimeta i hrskavost testa. Priprema traži vreme, pa se pastilla često doživljava kao specijalitet, a ne kao običan obrok.

Pastilla prija ljudima koji vole slatko-slane kombinacije i hrskavu teksturu testa. Ako niste ljubitelj cimeta u slanim jelima ili vam smeta slatkast završetak, pastilla nije za vas, ili je bolje da je probate manjoj porciji i podelite. 

Pun pogodak za ljubitelje badema i orašastih ukusa. Ako putujete sa decom, ovo jelo nekima bude zanimljivo, a nekima čudno, pa je pametno prvo uzeti manji komad.

Harira

Harira je supa koja se često vezuje za domaću kuhinju. Gusta i hranljiva sa leblebijama, paradajzom, začinima i ponekad mesom, a kuva se tako da se ukusi sjedine i postanu zaokruženi. 

Ne dobija se osećaj da jedemo samo supu, već nešto što može da bude ozbiljan obrok, posebno kada se služi uz hleb. Harira je često mirnija za stomak od nekih uličnih opcija, jer je dobro kuvana i topla.

Ovo jelo prija ljudima koji vole kuvanu hranu i žele nešto sigurno posle dana punog hodanja. Dobro je za one koji ne žele previše masnoće, jer se može pripremiti relativno lagano, zavisno od mesta. 

Ako izbegavate mahunarke, leblebije mogu biti problem, pa je bolje uzeti tajine sa povrćem ili neku jednostavniju supu. Za one koji ne vole začine, harira može biti aromatična, ali obično nije ljuta, pa je prihvatljiva većini.

Harira se u Maroku često vezuje za Ramazan, jer je tradicionalno supa kojom mnogi prekidaju post posle zalaska sunca, pa se zato u to vreme pojavljuje svuda i u velikim količinama. 

To znači da ćete u periodu Ramazana češće naići na vrlo dobru hariru, jer se sprema stalno, a ne samo za turiste. Često se služi uz nešto slatko, a jedna od najčešćih kombinacija je baš harira uz chebakiju. 

M’semen

M’semen je marokansko jelo “palačinka-hleba” koje se jede za doručak ili uz čaj. Pravi se tako što se testo razvlači, preklapa u slojeve i peče na ploči ili tiganju, pa dobije hrskave ivice i mekšu sredinu. 

Najčešće se jede uz med, džem ili maslac, a ponekad i uz slane dodatke. Ukus je blag, ali tekstura je ono što ga izdvaja, jer se slojevi lepo razdvajaju.

M’semen prija ljudima koji vole doručak sa testom, ali ne žele teške kroasane ili peciva. Dobro je i za one koji nisu ljubitelji jakih začina ujutru, jer se drži u neutralnoj zoni. 

Ako izbegavate gluten, onda preskočite. Bolje tražite jaja, voće ili jogurt gde je dostupan. Za putnike koji vole da dan počnu lagano, m’semen je često dobar izbor, jer nije prejak, ali može da zasiti uz čaj.

Baghrir

Baghrir su marokanske palačinke sa rupicama, poznate po tome što upijaju preliv i ostaju mekane. Priprema se zasniva na testu koje, kada se peče, formira mnogo malih rupica na površini, pa med, puter ili sirup lako uđe u strukturu. 

Ukus je blag, a fokus je na mekoći i osećaju da jedemo nešto što se topi u ustima. U mnogim kućama i riad doručcima baghrir je standard, pa je često jedan od prvih lokalnih zalogaja.

Ovo je za osobe koje vole slatki doručak i žele nešto što ide uz čaj od nane. Nekima možete biti preslatka za doručak, pa je bolje uzeti m’semen ili slaniji doručak. Za putovanje sa decom baghrir često prolazi odlično, jer je jednostavan i prijatan.

Tanjia

Tanjia se najčešće vezuje za Marakeš i često se spominje kao lokalni specijalitet, različit od tajinea po posudi i načinu pripreme. Tradicionalno, tanjia se kuva veoma dugo u glinenoj posudi, a u pričama o Marakešu često se pominje da se posude ostavljaju da se lagano kuvaju u žaru, što objašnjava taj dubok ukus. 

To je jelo koje više ima karakter “specijaliteta” nego svakodnevnog ručka, pa se često bira kada želimo nešto što je tipično za grad. Ako volite jela koja se dugo krčkaju i imaju pun ukus, tanjia će vam verovatno prijati. Ako izbegavate teža i masnija jela, birajte manju porciju ili je delite, jer tanjia ume da bude jača od pilećeg tajinea.

Tanjia je za mesojede, ali veoma je masna. Ukoliko ne volite beli luk ili vam smeta jača aroma, tanjia vam možda neće prijati, pa je bolje ostati na pilećem tajineu ili povrtnim varijantama. Za one koji žele marokanski specijalitet, tanjia često bude baš to.

Chebakia

Chebakia je tradicionalni marokanski slatkiš koji se često povezuje sa praznicima i posebnim prilikama. Pravi se od testa koje se oblikuje, prži, a zatim preliva medom i posipa susamom, pa dobijemo hrskav slatki zalogaj sa jakim mirisom začina. 

Ukus je izrazito sladak, a tekstura lepljiva i hrskava u isto vreme, što je kombinacija koju ili volimo ili nam brzo postane previše. Najčešće se jede uz čaj.

Chebakia ljubiteljima meda i jačih slatkiša. Ako niste sigurni da li da probate, najbolje je uzeti jedan komad uz čaj, pa proceniti, jer velika porcija često bude previše i za one koji vole slatko.

Chebakia je takođe snažno povezana sa Ramazanom, jer se u mnogim kućama pravi baš tada i često se jede uz hariru kao klasična kombinacija slanog/toplog i vrlo slatkog. Zato u tom periodu imate veću šansu da naletite na svežiju, kvalitetniju chebakiju, jer je potražnja velika i stalno se pravi nova tura. 

U turističkim zonama se prodaje tokom cele godine, ali kontekst Ramazana objašnjava zašto je toliko prepoznatljiva u marokanskoj tradiciji. 

Loubia

Loubia je jelo na bazi pasulja koje se obično kuva u sosu od paradajza sa začinima i često se jede uz hleb. Toplo, zasitno jelo koje podseća na naš pasulj, ali sa drugačijim začinskim profilom i često blažom, aromatičnom osnovom. 

Priprema se tako da pasulj bude mekan, a sos dovoljno gust da se lepo jede kašikom ili hlebom. Ovo jelo se često doživljava kao domaća svakodnevna hrana, a ne kao turistička atrakcija, i baš zbog toga vredi probati.

Ko voli mahunarke i želi marokansko jelo bez mesa, neće pogrešiti. Doduše, postoje varijante s mesom, ali zavisno od mesta. Ako ste osetljivi na pasulj, zaobiđite ovo jelo. 

Ako putujete zimi ili u hladnijem periodu, loubia često prija, jer greje i zasiti. Za one koji vole lakšu hranu, bolje je birati povrtni tajine ili supe, a loubia ostaviti za dan kada želite jači obrok.

Ako prvi put putujete u Maroko, najpametnije je da kombinujete jedno “sigurno” jelo dnevno sa jednim novim. Tako dobijate doživljaj kuhinje, a ne preopterećujete stomak. Ako nešto ne znate, pitajte koje je jelo začinjeno, jer su te razlike u Maroku često važnije nego kod kuće. Tako ćete mnogo lakše pogoditi jelo koje vam prija.

 

Foto: Pexels.com